Dora 2026: Prvo polufinale Hrvatske donelo osam imena za nedelju
Dragi moji ljubitelji šljokica, sumnjivih scenskih pokreta i onog specifičnog balkanskog ponosa koji raste proporcionalno sa brojem decibela, sinoć je Zagreb konačno otvorio kapije svog muzičkog hrama i započeo potragu za onim jednim, neustrašivim srcem koje će u Beču pokušati da objasni Evropi gde je zapravo centar sveta. Prvo polufinale Dore 2026 bilo je baš onakvo kakvo smo priželjkivali u svojim najluđim evrovizijskim snovima – mešavina visoke produkcije, ponekog vokalnog proklizavanja koje bismo radije zaboravili i dovoljno suvog leda da se sakrije omanja flota, a sve to pod budnim okom voditeljskog četverca koji su činili Barbara Kolar, Duško Ćurlić, Iva Šulentić i Ivan Vukušić, koji su kormilarili ovim brodom sa onom vrstom stoičkog mira koju imaju samo ljudi koji su preživeli decenije nacionalnih izbora. Poseban začin večeri, onaj koji nas je podsetio na dane kada je sve bilo nekako nevinije i pevljivije, dala je fantastična Danijela Martinović, koja se vratila na scenu kao gost i održala lekciju iz harizme, dokazujući da njena energija iz devedesetih i dalje sija jače od većine modernih LED ekrana.
Rakete, pepeo i poneki «Macho» momenat na bini
Redosled nastupa bio je pravi emotivni ringišpil, a veče je otvorio Lima Len sa pesmom “Raketa”, i verujte mi, ako ste mislili da je lansiranje na Mesec komplikovano, niste videli ovo scensko ludilo koje nas je odmah izbacilo iz cipela. Za njim su se nizali Jasmina Makota sa numerom “Higher”, gde smo se svi kolektivno nadali da će tonovi ostati tamo gde im je i mesto, pa Ananda koja je pevala pesmu “Dora” na samoj Dori, što je nivo metapop kulture koji prosto moramo da poštujemo, dok nas je Tony Sky naterao da uzviknemo “O ne!”, mada možda ne baš onako kako je on to u pesmi zamislio. Usledili su Fran Uccellini koji nam je obećao bolje sutra uz “Ako bolje bude sutra”, nežna Ema Bubić sa pesmom “Vrijeme za nas”, uvek spremna Noelle sa “Uninterrupted”, i Alen Đuras koji je pokušao da se digne kao feniks uz “From Ashes to Flame”, dok su završnicu začinili mračni Fenksta sa “Memento mori”, neočekivano energični Cold Snap i njihov “Mucho Macho” spektakl, uvek pouzdani ToMa sa pesmom “Ledina” i za kraj LELEKkoji nas je lansirao u drugu galaksiju uz “Andromeda”.
Rezultati koji su nam skratili nokte i produžili nadu
Kada je kucnuo čas istine i kada su linije za glasanje konačno utihnule, ostalo nam je samo da gledamo u ekrane i pitamo se da li publika deli naš entuzijazam ili je možda neko u međuvremenu slučajno seo na daljinski upravljač. Osam srećnika koji su preživeli ovu zagrebačku seču i obezbedili sebi kartu za veliko finale u nedelju, isključivo glasovima publike, poređani su tako da nam je pritisak skakao sa svakim pročitanim imenom, a to su redom: Lima Len sa svojom raketom, potom Alen Đuras koji je očigledno uspešno zapalio plamen kod glasača, pa energična Noelle, tajanstveni LELEK, miljenik publike ToMa, mlada nada Ema Bubić, autentična Ananda i, kao šlag na tortu za sve ljubitelje čvršćeg zvuka, Cold Snap sa svojim «mačo» stavom.
Sada nam preostaje samo da se naoružamo strpljenjem (i možda nekim hladnim pićem) do nedelje, jer ako je suditi po ovom prvom preseku, čeka nas finale u kojem će leteti perje, šljokice i verovatno još poneka raketa. Da li je Hrvatska već pronašla svog putnika za Beč ili nas najveće iznenađenje tek čeka, saznaćemo uskoro, ali jedno je sigurno – dosadno nam definitivno neće biti.
